Ivona Petrović

July 6, 2022

Ivona Petrović: Sport ne mora da boli i ne mora da bude naporan

Razgovarale smo sa Ivonom Petrović, dizajnerkom, ilustratorkom, i hostom jednog fenomenalnog podkasta Dizajn Priča – podkast o dizajnu i životu. Kada je bila dete išla je na plivanje, prvo zbog krive kičme, a onda jer je ovaj sport i zavolela. Kratko je trenirala sinhrono plivanje za koje kaže da je “najteži sport koji je probala“. Nakon završetka fakulteta i kada je počela da radi sport je postao njen stil života. Okidač za promenu “je bio bol u leđima koji sam osetila vrlo brzo već na prvom poslu i od tada sam probala razne sportove od body pump-a, joge, trčanja, crossfita, do fitnesa, pilatesa… i generalno volim da mi sport bude deo svakodnevnice“. Trenutno je u svetu biciklizma, i nada se da će uskoro ostvariti dugo sanjani san i naučiti da surfuje i skija na vodi. Cilj joj je da bude aktivna dokle god može, uz naravno obraćanje pažnje na limite koje uslovljava telo.   Zdravo Ivona, prvo pitanje je svakako zašto biciklizam? Šta ti je doneo? Ja sam, kao i mnogi, počela da vozim bajs u toku 2020. godine u toku pandemije. Kao i svima, bio je to stresan period i bila mi je potrebna aktivnost koja me usrećuje i pomaže mi da se relaksiram i zaboravim na stresove. Imala sam neki stari bajs u podrumu, sredila ga i vozila celu sezonu. Sada znam mnogo više o biciklizmu nego tada naravno, ali najlepše što je proizašlo iz mog dosadašnjeg amaterskog biciklizma su nova poznanstva sa vedrim, energičnim, rasterećenim ljudima koji rade ono što vole. Da li misliš da svako može da uključi biciklizam u svoj život (ili bilo koji drugi sport)?  Apsolutno! Ukoliko ti telo dozvoljava u tom trenutku jer treba uvek osluškivati telo i baviti se sportom u skladu sa time. Vozim nekoliko puta nedeljno, u zavisnosti od drugih treninga, obaveza, vremenskih uslova. Ponekad i preskočim, ne volim da se forsiram ukoliko to nema smisao ili cilj. Nikada neću zaboraviti prvu vožnju nakon 15ak godina nesedanja na bicikl, koja je bila samo lagana vožnja do Ade i nazad kući. Ali što se tiče nekih ozbiljnijih ruta, prvih 100km do Bojčinske šume mi je favorit. Nisam se nadala da cu zaći u biciklizam uopšte, pa ni amaterski i definitivno nisam mislila da ću moći da ustajem rano ujutru da bih vozila na 30+ stepeni ceo dan kroz prirodu, njive ili u saobraćaju. Da li je teško naći grupu za vožnju bajsa?  Nije! Doba pandemije je potpomoglo popularizaciji biciklizma kod nas i puno ljudi vadi svoje stare prašnjave bicikle, kupuje nove i traži društvo za vožnju. Takođe, ima puno biciklističkih grupa. Mogu da zahvalim Instagramu za pronalaženje grupe, pratila sam više različitih ljudi koji su počeli ili su već neko vreme vozili bajs, malo po malo smo pričali o tome i zakazali koju vožnju i grupa se sama oformila. Nakon toga me je jedna od devojaka sa kojima vozim dodala u Upside Down zajednicu, tako da sam sada deo dve grupe. U svakom slučaju, sličan se sličnom raduje i kada te nešto zanima, pokažeš, tražis, pričas o tome i ljudi dođu sami. Ono što je definitivno prednost grupe je znanje koje se deli, ako imaš bilo kakvu nedoumicu, postaviš pitanje i uvek dobiješ više odgovora i opcija. Ako ti nešto treba od opreme, pozajmiće ti… Ako želiš društvo za vožnje, ne znaš gde bi, neko u ekipi zna. Kroz koje si faze prošla i kako uspevaš da ostaneš aktivna? Mislim da je uspostavljanje navike najteži deo u sportu generalno i to je nešto što se gradi godinama. Toliko sam navikla da budem aktivna da, ukoliko neko vreme nisam, osećam jake promene u telu i raspoloženju. Mnogo sam srećnija, fokusirana, staloženija i generalno se osećam zdravije kada sam aktivna. Aktivnost mi je pomogla kada sam se osećala mentalno i emotivno loše, to je bilo jedino što mi je davalo iskrenu rasterećenu radost. Šta biraš, motivaciju ili disciplinu?  Mislim da jedno bez drugog ne postoji. Motivacija me pokreće, disciplina održava. Ako ne mogu da napravim pauzu i preskočim, ako osećam da je jako bitno da idem u vožnju ili na trening bez obzira na raspoloženje – disciplina je ključ. Ne razmišljam, uključim auto pilot i samo krenem, a kada sam već krenula onda nema nazad. Kako je biciklizam uticao na tvoj profesionalni život?  Ove godine sam imala veliku sreću da sam mogla da uzmem skoro 2 meseca odmora koje sam provela uglavnom u vožnji i treninzima. Videćemo kako će biti kada se vratim! Biciklizam mi pomaže da se lakše fokusiram kada se bavim dizajnom jer mi se misli razbistre u toku vožnje. Kada nađes nešto što te lako opusti i potpomogne fokus onda nađes vremena za to jer ti je to potrebno. Nekada je to pola sata, nekada je voznja od 5 sati, nekada je samo do kancelarije i nazad kući. Šta misliš da je rešenje da se žene aktiviraju i bave sportom?  Podrška. Pre svega ženska solidarnost u sportu, edukacija u pravcu razbijanja predrasuda o sportovima i o tome kako “treba” da izgleda jedan sport, trening ili nečije telo. Šta je za tebe progres? Puno malih koraka, promašaja, pogodaka, malih pobeda. Nada da ću sledeći dan biti samo malo bolja nego prethodni. Šta bi žene trebalo da znaju pre nego što počnu da se bave sportom generalno i odakle da počnu?  Da sport ne mora da boli, ne mora da bude naporan, da i te kako može da bude zabavan! Samo treba da probaju i nađu ono što im najviše odgovara karakteru i mogućnostima. Krenuti sa idejom o životnom stilu pre nego o sportu kao obavezi – lagano i nežno. I za kraj, šta želiš, hoćeš i možeš? Želim da probam još puno sportova, hoću da se bavim sportom što je duže moguće u životu i uvek mogu da pomognem bilo kome ko želi da se bavi nekim sportom a ne zna odakle da počne. […]