Blog

Razgovarali smo sa Bojanom Vojnović, SEO konsultantkinjom, hostom podkasta Uhvati jednoroga i suosnivačicu magazina Amplitude. Kako kaže Bojana, ovo je samo poslovna sfera, a sem toga je i ćerka, sestra, drugarica, devojka i feministkinja. Kako piše u opisu Amplitude magazina radi se o magazinu o identitetima – kulturnim, kolektivnim i individualnim. Amplitude preispituju status quo, ali i nude reakcionarnu mogućnost funkcionisanja u njegovim okvirima stvarajući izražajni prostor različitim mišljenjima, idejama i estetikama. Ovom prilikom nas je ugostila Flex Fitness teretana u Novom Sadu, gde smo razgovarale, a onda i istrčale na traci. Važno je istaći da ovo nije sve o čemu smo pričale, i da se naknadni delovi mogu očekivati u budućnosti. Pa da počnemo. Ćao Bojana! Da li možeš da mi kažeš nešto o svojim fizičkim aktivnostima i kako pored svega čime se baviš uspevaš da ostaneš aktivna? Iskreno, voljom i disciplinom. Ono što sam morala da prevaziđem jeste mišljenje da je sve u motivaciji. To ubeđenje da ja moram non-stop, svaki dan da budem motivisana da bih zapravo bila fizički aktivna nije realnost. Shvatila sam da su disciplina i volja te koje nam pomažu da istrajemo. Mislim da je najduže što sam uspela da ostanem aktivna uz motivaciju tri meseca. Godinama sam počinjala i stajala, dok u jednom momentu nije došlo do plafona gde sam morala da napravim izbor – ili ću biti fizički aktivna ili ću imati zdravstvenih problema zauvek. Kako i kada si počela da se baviš fizičkim aktivnostima? Odrasla sam na selu, tako da sam, želela ne želela, morala da budem aktivna. Drugo, dok sam bila u osnovnoj školi trenirala sam folklor i karate i uz, duže ili kraće pauze, plesove. U srednjoj me nije interesovala fizička aktivnost, jer sam putovala u grad u školu, a na faksu sam se zapravo vratila aktivnostima. Kako si se vratila? Vratila sam se grupnim treninzima baš u ovoj teretani i čuvenim Les Mills treninzima. Tada mi je to bio ventil između fakulteta i posla dok sam spremala ispite. Od tada do pre dve godine sam bila on/off – dva meseca treniram pa tri ne… izostajala je konstantnost. Ali onda sam baš pre dve godine shvatila da fizička aktivnost utiče na moje psiho-fizičko stanje, i da ga upotpunjava. Morala sam da naučim da treniram pametno, a to ranije nikako nisam znala. Važno je da pametno treniram, pametno odmaram i da se pametno hranim, kako bi svaka od tih aktivnosti bila podržavajuća za moj organizam i za moje mentalno stanje. Bila sam motivisana, ali je izostajalo discipline i volje. Morala sam da se disciplinujem šta jedem, kada idem da spavam…. Ali ni jedna odluka koju sam donela nije bila restriktivna. Šta sada radiš da bi bila ostala aktivna? Ne idem više na grupne treninge, jer sam shvatila da mi je previše. Već dve godine sam posvećena samostalnom trčanju, jogi, i treniram sa personalnim trenerom. Okrenula sam se fizičkim aktivnostima zbog svog zdravlja i da bih regulisala hormone. Zašto baš trčanje? Ranije nisam volela da trčim. U periodu onovne i srednje škole si primoran da trčiš. Ne znaš tehniku disanja, trčanja, i sve postaje još mučnije. Pred kraj srednje me je drugarica upoznala sa magijom trčanja. U periodima kada smo pripremale prijemni, vodila me je na stazu i terene za trčanje gde smo trčale svako veče. A to mi je pomoglo da se presaberem. Kada je prošla drama, prestala sam – umesto da nastavim. Sledeći put kada sam trčala je bilo kad sam otišla u Španiju, i zbog raznoraznih stresnih situacija sam morala da pronađem način da se oslobodim stresa. Cele te godine sam trčala u maslinjacima i stvarno je bilo oslobađajuće. I što se tiče misli i što se tiče fizičkog stanja. Nakon toga sam opet napravila pauzu. U Srbiji sam pokušala da nastavim, dok nisu krenule kiše. Otišla sam u teretanu, trčala na traci… što za mene nije bilo održivo, pa posao, ispiti i odlaganje… i to ode. Kakva je tvoje uobičajena radna nedelja i koliko često ideš na trening joge i trčiš? Tri puta nedeljno idem da trčim, s tim što trčim u kontrolisanim uslovima kada je zima (na traci). Čim je lepše vreme trčim napolju, ali ne trčim duge trase. Najviše što sebi smem da dozvolim je 30 minuta aktivnosti. Posle 30 minuta počne da se diže kortizol. Kolika god da je moja trasa mora da traje 30 minuta – zbog hormona. Kada sam u prvom delu ciklusa, tada ne forsiram sebe. Ako ne trčim – šetam, ali mi je bitno da se pojavim. Isto važi i za poslednjih nedelju dana ciklusa, i to su uglavnom ti periodi kada sam odustajala. Tada mi je najteže da istrajem. Ali to je klasična greška, samo je potrebno da slušam telo, i bitno je da ispunim svoju kvotu. Performanse merim time da li su mi se ciste vratile, i da li imam policistične jajnike ili ne. Volim naravno da uporedim, ali sama sa sobom. Nisam trkač koji se takmiči, a nisam ni opterećena pejsom ili kilometrima. Mogu onoliko koliko moje telo može. Kako bi motivisala žene da istraju u bavljenju sportom? Žena kao žena mora da nauči da brine o sebi. Kroz vekove žena nije brinula o sebi. Njena poenta je bila da brine o drugima. Počinje odatle, a samim tim što žene nisu naučene da brinu o sebi jeste to da žene nisu naučene da brinu ni o svom zdravlju. Žena je prestala da sluša svoje telo, ali je pitanje da li je ikada i slušala. Mi ne znamo zašto je nama potrebna fizička aktivnost, odmor i određena hrana. Postoji hrana i vežbe odnosno tipovi fizičke aktivnosti koji podržavaju sve hormonalne promene u našem telu. Ono što je potrebno da se desi da bi se žene disciplinovale jeste da budu edukovanije o sebi i svom telu i načinima na koji mogu same sebe da podrže. Motivacija se danas predstavlja tako da budemo bolji seksualni objekat. Moja disciplina se zasniva na tome i imala je više potpore što sam počela da vežbam da bih se bolje osećala, bila stabilnija, imala više fokusa, i da bih bila bolja osoba prema sebi i ljudima oko sebe. A ako to ne uradim sada, neću ni sutra, a ni prekosutra. Promene neću videti za dan ili dva već za 6 meseci kada će telo samo početi da pokazuje sve loše strane neaktivnosti. Zato radim onda kada mi se ne radi. Slušam svoje telo i samo istrčim. Da zaokružim: važno je da se edukujemo, da diverzifikujemo način motivacije i da prosto budemo u redu sa tim da imamo drugačije ciljeve. Ne samo u smislu imam drugačije ciljeve nego moj partner, nego – hej imam drugačije ciljeve nego ti. I to je sasvim u redu. Ne moramo da budemo svi profesionalci. Ne želim da moj život postane opsesija oko gramaže i procenta masti, ali ja želim da se dobro osećam i da budem zdrava. I mislim da je to sasvim validan razlog i validan cilj da se bavim fizičkim aktivnostima. I za kraj, šta ti želiš, hoćeš i možeš? Želela bih da se više posvetimo o edukaciji i da više delimo svoje priče jedna sa drugom. Ono što mogu jeste da podelim svoju priču u želji da nekoga motivišem i sa kojom druge žene mogu da se povežu. I hoću da radim na edukaciji drugih žena i sa kakvim se preprekama susreću u svakodnevnom životu. Jako je važno da posedujemo određenu informaciju i da budemo edukovani da bi mogle da prevaziđemo te prepreke. I hoću da radim na sebi, svojoj disciplini i zdravlju.   #POKAŽIDAMOŽEŠ i osvoji vredne novčane i robne nagrade! Pročitaj više detalja […]